DVA UBOGA STVORENJA

noć je

i teturam se kroz park

I nisam baš siguran

kuda sam pošao

o, da

na česmu da se napijem vode

užasno sam žedan

leto je vrelo i

asfalt se topi pod nogama

poput sladoleda

a moje grlo gori

isprženo duvanom

i jeftinom žestinom

 

i eto je, česma

i eto neke trojice bilmeza

kako šutiraju neko jadno pseto

poput fudbalske lopte

iz čiste zabave

 

lelujam se poput mušice na oluji

ali bes kipi iz mene

i urlam

OSTAVITE TOG SIROTOG PSA INAČE, KUNEM VAM SE

JEDAN OD VAS ĆE OSTATI BEZ OKA ILI MUDA

 

najkrupniji od njih istupa i kezeći se kaže

-Šta si ti, majmune, neki pseći vitez, a?

Vadim iz unutrašnjeg džepa jakne

flašu sa jeftinim vinjakom

ispijam teatralno preostali alkohol sa dna

i razbijam flašu o betonsku česmu

srča pršti kroz noć

gledamo se ja i on

i njegova dva pajtaša

i onda kez nestaje sa njegovog lica

-Vidimo se sledeći put, majmune, ali onda nećeš biti iste sreće

 

zatim se povlače i nestaju u mraku medju šibljem

 

slab sam

i strahovito umoran

i moram da sednem

pa sedam ispod jednog debelog hrasta

prilazi mi kuče

šepa na jednu nogu

mazim ga po glavi

iz šake mi curi mlaz krvi

sićušne posekotine od stakla

i kuca ih liže svojim majušnim

zahvalnim jezikom

čučimo tako ispod hrasta

u vreloj letnjoj noći posutoj zvezdama

dva uboga stvorenja

bez igde ikoga