DVA UBOGA STVORENJA
noć je i teturam se kroz park I nisam baš siguran kuda sam pošao o, da na česmu da se napijem vode užasno sam žedan leto je vrelo i asfalt se topi pod nogama poput sladoleda a moje grlo gori isprženo duvanom i jeftinom žestinom i eto je, česma i eto neke trojice bilmeza kako šutiraju neko jadno pseto poput fudbalske lopte iz čiste zabave lelujam se poput mušice na oluji ali bes kipi iz mene i urlam OSTAVITE TOG SIROTOG PSA INAČE, KUNEM VAM SE JEDAN OD VAS ĆE OSTATI BEZ OKA ILI MUDA najkrupniji od njih istupa i kezeći se kaže -Šta si ti, majmune, neki pseći vitez, a? Vadim iz unutrašnjeg džepa jakne flašu sa jeftinim vinjakom ispijam teatralno preostali alkohol sa dna i razbijam flašu o betonsku česmu srča pršti kroz noć gledamo se ja i on i njegova dva pajtaša i onda kez nestaje sa njegovog lica -Vidimo se sledeći put, majmune, ali onda nećeš biti iste sreće zatim se povlače i nestaju u mraku medju šibljem slab sam i strahovito umoran i moram da sednem...
